Spreman na uvrede i kritike: Peđa Mijatović povlači radikalan potez

Član privremenog organa FK Partizan Predrag Mijatović, dao je opširan intervju za "Sportski žurnal", gde je govorio o razlogu povratka u Humsku, planovima, ambicijama, kratkoročnom i dugoročnom planu.

Između ostalog, najavio je posetu stadionu "Rajko Mitić" i ne mari za posledice...

Zašto se toliko čekalo na njegov dolazak?

- Iskreno da vam kažem, odbijao sam iz mnogo razloga i privatnih jer sam bio u procesu pravljenja neke moje strukture koju sam nedavno završio, da ne ulazim u detalje, a glavna stvar je bila ta što nisam hteo da budem, ne bih rekao član, nego deo, bolje rečeno, te neke priče koja je bila do sada. Ja te ljude sve poznajem, imam sa njima koliko-toliko dobre odnose. Međutim, način na koji su oni razmišljali i informacije koje sam dobijao, jednostavno nisam se osećao kao deo toga, jer imam potpuno drugačiju viziju na sve te stvari. I moralo je da se desi ono što desilo sada: da se raspusti Skupština, da ti ljudi shvate da više nisu tu i da su prošlost fudbalskog kluba Partizan. Da bih mogao stvarno da budem ja, moram da krenem od nule sa mojim idejama, filosofijom, viđenjem stvari. Neću da kažem da je to ispravno, daleko od toga, ali mislim da imam malkice više iskustva od nekih ljudi koji su tu bili i da ću stvarno da uradim sve što je u mojoj moći da Partizan ponovo krene nekim normalnim, pravim - putem novih tendencija, novog fudbala... Tako da je to principijelni razlog, u stvari, nisam hteo da budem deo tog sistema, te priče, te filosofije, ništa drugo.

Govorio je u iskustvu iz Reala koje mu je u ovoj situaciji dragoceno.

- Radna grupa je privremena – tu smo do juna, možda budemo i kasnije, možda ni do juna, u fudbalu se nikad ne zna, ali dok budemo tu, mi ćemo sve pozitivne stvari koje se dešavaju u fudbalu i naše iskustvo, svako u svom segmentu, da implementiramo. Sve pozitivne stvari koje smo naučili. Malo od Real Madrida, malo neke konverzacije koje sam imao sa drugim velikim klubovima, jednostavno da ne izmišljamo toplu vodu jer je u fudbalu sve bukvalno viđeno, izmišljeno... Nego da implementiramo stvari shodno našem vaspitanju, karakteru, situaciji u fudbalu itd. I to svi rade. Ne treba sad da izmislimo nešto novo, daleko od toga. Ali da implementiramo shodno našim kapacitetima. Real Madrid je ogroman klub koji ima budžet milijardu evra ove godine. Mi imamo 60 miliona duga. Budžet nam je možda 20 - 25 miliona, moraćemo da ga krešemo. Ali postoje stvari koje mogu da se implementiraju. Kao recimo socijalna važnost Partizana. Partizan je brend. Brend u našim okvirima. Za partizanovce ne postoji veći klub od Partizana. Tako moramo da ga doživljavamo, jesmo posrnuli, to je tačno, ali možemo da idemo na tu varijantu. Šta bih prekopirao sada od Real Madrida? Prekopirao bih institucionalnu važnost. Jesmo posvrnuli, ali smo i dalje institucija fudbalska. Real Madrid, evo primera, 32 godine nije bio prvak Evrope. To je najtrofejniji klub u Ligi šampiona. I tada je bio sa 6 titula prvaka Evrope. 32 godine nisi osvojio Ligu šampiona, posle je došlo još 8-9. Ali nikad nisi izgubio status kraljevskog kluba. Nikad nisi izgubio status najboljeg kluba na svetu. Zato što ti rezultat, ljudi su u zabludi, ne donosi institucionalnu važnost. Rezultat ti donosi tu trenutnu socijalnu važnost u trenutku, u modi si. Ali kad nema rezultata, ti i dalje moraš da budeš institucija. E to je ono što smo mi izgubili. Nemamo respekt više. Niko nas ne poštuje.

O reorganizaciji i ogromnom dugovima...

- Treba da sagledamo kakva je situacija i mi to radimo. Ne samo da sagledamo i da odredimo neki put jer privremena uprava, u stvari privremeni organ je upravo to da posle ovog našeg ponora, odredimo u kom pravcu treba da ide sportski projekat, u kom pravcu - ekonomija kluba - finansije, u kom pravcu treba da ide marketinški sektor? U kom pravcu treba da idu svi sektori u klubu i da se posle toga formira Skupština koja bira predsednika. Međutim, iako smo privremeni organ, imamo pravo odlučivanja. Mi sad već režemo budžet, smanjujemo troškove, pravimo sistematizaciju u klubu. Ja u sportskom delu, naravno, moram da se odreknem nekih stvari. Moramo da pokažemo svim ljudima koji su spremni da nam pomognu: sponzorima, državi, da radimo i donosimo teške odluke, smanjujemo budžet, troškove, štedimo novac. Evo, već smo uštedeli do juna milion i po donesenim odlukama, možda ćemo biti i sa dva, dva i nešto miliona uštede do formiranja Skupštine. To znači da se nešto radi u sportskom sektoru. Imamo dobru situaciju što se recimo, puno ljudi odreklo zarada ili dela zarada da pomogne klubu. Svi moramo da pomognemo i da pokažemo u krajnjoj liniji i finansijskim institucijama koje će nam biti potrebne: bankama, fondovima, da znamo kako se štede pare, a ne samo: daj, daj, daj i trpaj u bunar. U sportskom segmentu svestan sam da u januaru mora da se osveži ekipa. Neću praviti vratolomije, niti imam uslova za to da dovodim sad nekog... Moram da tražim usluge u velikim klubovima, manjim. Pozajmite mi nekog ko vama nije neophodan, a nama je dobar za ovu ligu i da do juna izdržimo dok se ne napravi Skupština, dok se ne izabere novo rukovodstvo i onda u stvari praviš ozbiljan sportski projekat i objasniš ljudima da će to da potraje...

O prekobrojnosti igrača i zaposlenih...

- Postavili ste mi pitanje od kojeg se svakog dana znojim. Ne bih rekao cifru... Samo bih rekao: previše! I igrača i trenera, skauta i zaposlenih. I da ne ulazim u detalje jer me to svakog dana mori, muku mučim...

- Napravi se skala. N nismo mi došli tu da maltretiramo zaposlene i da uvodimo strogoću. Naravno od tog duga koji imamo od 60 miliona sada, najveće dugovanje je prema državi: doprinosi i porezi, skoro trećina, ako ne i trećina. To je ogromno. Prema to istoj državi, za koju postoji teorija zavere „da nas pušta niz vodu“. Nama ona ne da pomaže, nego mi smo njoj dužni. I kad dođeš u klub, pa vidiš, moraš da kažeš ljudima da ne grešimo dušu, čoveče. Ne samo da nas pomaže i da nas je spasila da prođemo monitoring UEFA, nego najveći procenat para koji se duguje, duguje se upravo državi. Moramo da budemo fer, korektni i transparentni. Šta vam je ljudi? Ne da nas ne puštaju niz vodu, nego nam daju vodu da ne umremo od žeđi. Najveće opterećenje naravno pored tog duga su potraživanja igrača, ugovori i tako dalje. Ja sam toga svestan. Međutim, to mora se radi postepeno... Moramo da uradimo nešto što je rađeno za vreme Kovida. Da budemo solidarni, da se svi odreknemo nekih svojih komoditeta i da bi smo mogli da isplatimo plate, da se svako odrekne nekog dela, jer je mnogo bolje da se odreknemo svi nekog od dela plate, pa i da je dobijemo na kraju meseca, nego da se ne odreknemo ničega, a da je ne dobijemo. Ko prima minimalac, nema nikakvog odricanja, idemo postepeno, ali je bolje da primiš 50 , ili 60% nego da ne primiš ništa. To su mere koje sad moramo da radimo. I to smo uradili i radimo i u fudbalskom i u marketinškom sektoru i među zaposlenima. Svi moraju to da rade.

Da li će stranac da bude postavljen na čelo Omladinske škole?

- Ne, mi sad nemamo ni para da nekog dovedemo, jer ko će da dođe kod nas da radi bez plate? To mogu ja koji volim Partizan. Zamislite da kažete nekom iz omladinske škole Barselone ili Reala: hajde dođi malo u Beograd, on će naravno da pita pod kojim uslovima i kad čuje „do juna džabe, a onda ćemo da vidimo“, ha, ha... Ali, mogu da ga dovedem kao gosta.

Da li je Savo Milošević siguran na mestu šefa stručnog štaba Partizana?

- Apsolutno! Da ga nisam nasledio, ja bih ga potražio. Savo se prihvatio tako vrućeg krompira i pre nego što sam je pomislio da dođem u Partizan. Znao je da je raspad sistema, ali rekao je: tu sam, ja sam ime i to mi je pokazatelj da nije, neću da kažem šta... Druga stvar, partizanovac. Takođe, sa njim sam igrao, živeo i družio se. Imamo prisan dijalog i kad se ne slažemo oko nečega, makar ćemo da kažemo zašto. Sad da mi ponudite Anćelotija, Gvardiolu ili bilo kog drugog trenera, rekao bih nikako, jer posle dva dana taj čovek bi otišao. Ušao sam u svlačionicu posle utakmice sa Čukaričkim da čestitam igračima na preokretu i pobedi, ušao sam u onaj hodnik posle mnogo decenija... Ništa se nije promenilo! Prostor je identičan, kvaka na vratima je ista! I kako nekog da dovedeš.

Planira da ide na stadion Rajko Mitić kada bude derbi...

- Ako budemo u tom momentu u Privremenom organu, naravno da ću da odem, kao što predsednik Barselone ide na stadion Reala i obrnuto. To je normalno. Suludo je da ne odeš, kod nas je normalno, ali mene će da pozove Čeferin da mi kaže, znam šta je bilo ranije, ali sada si ti došao, znam da imaš drugu svest i zašto ne odeš. Čega da se bojim? Da će neko nešto da mi viče, sigurno da hoće, pa govorili su mi svašta i kad sam igrao... Šta će da mi viču? Možda „Mijate pe*eru“. Ja znam šta sam, znam da sam strejt, ali nije nikakav problem. Neko će verovatno iz Zvezde da kaže nemojte to da radite, kao što sam ja mojim navijačima, koje obožavam i svakog dana ih zovem na stadion, da ne pevaju "Vučiću pe*eru".

Dobio je zanimljivo pitanje o svojoj budućnosti i ulozi u Partizanu.

- Ne znam šta sam sad. Ja sam privremeni organ, nemam kancelariju ni funkciju. Voleo bih da u srećnijim vremenima da uživam, da ne budem samo čovek koji rešava probleme. Mi radimo, donosimo teške odluke. Žao mi je što iz dana u dan nekim ljudima koji su tu dugo godina moram da saopštim da se ne uklapaju više u naš rad i da dobijaju otkaz. Da bi krenuli napred, mi smo osuđeni na to. Imam prijatelja koji me vozi, uzmem taksi, pomenuti Audi i ostale stvari ćemo prodati. Nama ne treba luksuz, možemo da zaradimo za veliki broj plata samo iz toga. Na svima je veliki deo posla. Moj i Dankov sektor je najvidljiviji. Svi su u neverovatnom poslu. „Polomili“ smo se tamo, volim da nazovem to kao neki Urgentni centar. Svestan sam toga, zovem navijače, jer ne može to da radi neko ko radi u marketingu.

Bonus video:

(Espreso sport/Sportski žurnal/Zoran Stojadinović/Aleksa Janković)